Vukac Hranić , la enciclopedia libre

Vukac Hranić
Información personal
Nacimiento	1370
Fallecimiento	1432
Familia
Padre	Hrana Vuković
Hijos	Stjepan Vukčić Kosača
	[editar datos en Wikidata]

Vukac Hranić Kosača (en serbio: Вукац Хранић Косача; fallecido en 1432) fue un poderoso magnate y noble bosnio de la noble familia Kosača con el título de conde, durante los reinados de Tvrtko II (1404-1409), Esteban Ostoja (1409-1418), Esteban Ostojić (1418-1421) y Tvrtko II nuevamente (1421-1443).

Biografía

Vukac nació en la segunda mitad del siglo XIV como el segundo hijo de Hrana Vuković. Era hermano menor del gran duque de Bosnia, Sandalj Hranić, y hermano mayor de Vuk Hranić. Tanto Vukac como Vuk estaban subordinados a su poderoso hermano mayor Sandalj, quien gobernaba Hum (Humska zemlja), la parte más meridional del Reino de Bosnia.^[1] Sandalj había sucedido a su tío Vlatko Vuković como gran duque de Bosnia y señor de Hum en 1392.

Vukac poseía parte de las tierras hereditarias de su familia en Podrinje (mencionada en 1415), y la región de Govza junto al río Bistrica, y la ciudad de Jeleč, que le fue otorgada tras la muerte de su hermano menor Vuk en 1425.^[1] Se casó con Katarina, cuyo origen se considera desconocido, en agosto de 1403.^[1] Con Katarina tuvo dos hijos, un hijo, Stjepan, y una hija, Teodora, que se casó con Radoslav Pavlović (1420-1441).^[1] Stjepan fue mencionado desde 1419 en documentos junto con su padre y sus tíos, ya que en ese entonces ya había sido elegido para suceder a Sandalj en el futuro.^[1] La República de Ragusa otorgó a Sandalj, Vukac, Vuk y Stjepan el estatus de nobleza y senadores raguseos, y una propiedad en Ragusa (Dubrovnik) mediante una carta fechada el 29 de junio de 1419.^[2]

Vukac participó activamente en las conversaciones de paz entre el Reino de Bosnia y la República de Ragusa en 1405.

Durante las conversaciones de paz entre los duques Radoslav Pavlović y Sandalj, además de los raguseos, Vukac participó activamente trabajando por la paz (era hermano de Sandalj y suegro de Radoslav). La paz se concluyó el 1 de febrero de 1423.^[3]

En febrero de 1425, Brailo Tezalović y Vukac llegaron a Ragusa para comenzar una vez más las conversaciones sobre la venta de la parte de Konavle de Radoslav Pavlović a la República de Ragusa.^[4] Después de la venta del este de Konavle por Radoslav a la República de Ragusa en 1426, Vukac y Radoslav Obradović recibieron 200 ducados cada uno.^[5]

Vukac murió en 1432.^[1] Su hijo Stjepan lo sucedió como jefe de la familia Kosača tras la muerte de Sandalj en 1435.

Matrimonio

Se casó con Katarina (m. 1456), de origen desconocido, en agosto de 1403. Tuvo dos hijos, un hijo y una hija:

Stjepan Vukčić Kosača, duque de Zahumlia
Teodora Vukčić, casada con Radoslav Pavlović Radinović (1420-1441), miembro de la Casa de Pavlović.

Es posible que Vukac tuviera otro hijo, Isa Bey Ishaković, el primer gobernador de la Bosnia otomana (décadas de 1450 a 1460).^[6]

Referencias

↑ ^a ^b ^c ^d ^e ^f Младен Лесковац; Александар Форишковић; Чедомир Попов (2004). Српски биографски речник. Будућност. ISBN 9788683651627. «Вукац Хранић, кнез, великаш (?, друга полови- на XIV в. - ?, ? VI 1432) Био је син Хране Вуковића, брат Сандаља, ве- ликог војводе босанског, и кнеза Вука Хранића. Оба брата су била у сенци моћнијег Сандаља ко- ји је образовао пространу самосталну територију у оквиру босанске краљевине и који је водио главну реч у политичким збивањима у првим де- ценијама XV в. Вукац је имао део породичних поседа у Подрињу (помињу се 1415), а предео Говзу уз реку Бистрицу и град Јелеч наследио је после смрти брата Вука (1425). Оженио се авгу- ста 1403. Катарином којој порекло није познато. У браку с њом имао је сина Стефана, каснијег херцега, и кћерку Теодору, удату за војводу Ра- дослава Павловића. Катарина је надживела Вук- ца све до почетка 1456. живећи уз сина Стефана. Вукчев син Стефан је почев од 1419. у актима навођен уз оца и стричеве јер је био већ тада од- ређен за Сандаљевог наследника.»
↑ Franz Ritter von Miklǒsich (1858). Monumenta serbica spectantia historiam Serbiae, Bosnae, Ragusii ed: Fr. apud Guilelmum Braumüller. p. 284.
↑ Prilozi 10. Institut za istoriju. 1974. p. 39. «Na sklapanju mira između vojvode Radosava i vojvode Sandalja, osim Dubrovčana, radio je i Vukac Hranić, Sanda- ljev brat, a tast vojvode Radosava Pavlovića. Mir je bio već sklopljen prvog februara 1423. godine.»
↑ Prilozi 10. Institut za istoriju. 1974. p. 42. «U toku februara 1425. godine u Dubrovnik su došli Brailo Tezalović i knez Vukac da ponovo pokrenu pregovore. Tom prilikom u Vijeću umoljenih je odlučeno da se Brailu obeća do hiljadu dukata, kao nagrada u slučaju da pregovori uspiju).»
↑ Сима Ћирковић; Раде Михальчић (1999). Лексикон српског средњег века. Knowledge. ISBN 9788683233014. «Исплату издавштине на делу сусрећемо приликом купови- не половине Конавала од Радослава Павловића (1426). Тада су војвода Вукац Хранић и кнез Радо- слав Обрадовић добили по 200 дуката рго 15с1аи5ппа, а Остоја дијак ...»
↑ Glasnik Zemaljskog muzeja u Bosni i Hercegovini. Zemaljska štamparija. 1918.

Datos: Q12750035

[ЛесковацФоришковић2004-1] ↑ ^a ^b ^c ^d ^e ^f Младен Лесковац; Александар Форишковић; Чедомир Попов (2004). Српски биографски речник. Будућност. ISBN 9788683651627. «Вукац Хранић, кнез, великаш (?, друга полови- на XIV в. - ?, ? VI 1432) Био је син Хране Вуковића, брат Сандаља, ве- ликог војводе босанског, и кнеза Вука Хранића. Оба брата су била у сенци моћнијег Сандаља ко- ји је образовао пространу самосталну територију у оквиру босанске краљевине и који је водио главну реч у политичким збивањима у првим де- ценијама XV в. Вукац је имао део породичних поседа у Подрињу (помињу се 1415), а предео Говзу уз реку Бистрицу и град Јелеч наследио је после смрти брата Вука (1425). Оженио се авгу- ста 1403. Катарином којој порекло није познато. У браку с њом имао је сина Стефана, каснијег херцега, и кћерку Теодору, удату за војводу Ра- дослава Павловића. Катарина је надживела Вук- ца све до почетка 1456. живећи уз сина Стефана. Вукчев син Стефан је почев од 1419. у актима навођен уз оца и стричеве јер је био већ тада од- ређен за Сандаљевог наследника.»

[Miklǒsich1858-2] Franz Ritter von Miklǒsich (1858). Monumenta serbica spectantia historiam Serbiae, Bosnae, Ragusii ed: Fr. apud Guilelmum Braumüller. p. 284.

[3] Prilozi 10. Institut za istoriju. 1974. p. 39. «Na sklapanju mira između vojvode Radosava i vojvode Sandalja, osim Dubrovčana, radio je i Vukac Hranić, Sanda- ljev brat, a tast vojvode Radosava Pavlovića. Mir je bio već sklopljen prvog februara 1423. godine.»

[4] Prilozi 10. Institut za istoriju. 1974. p. 42. «U toku februara 1425. godine u Dubrovnik su došli Brailo Tezalović i knez Vukac da ponovo pokrenu pregovore. Tom prilikom u Vijeću umoljenih je odlučeno da se Brailu obeća do hiljadu dukata, kao nagrada u slučaju da pregovori uspiju).»

[ЋирковићМихальчић1999-5] Сима Ћирковић; Раде Михальчић (1999). Лексикон српског средњег века. Knowledge. ISBN 9788683233014. «Исплату издавштине на делу сусрећемо приликом купови- не половине Конавала од Радослава Павловића (1426). Тада су војвода Вукац Хранић и кнез Радо- слав Обрадовић добили по 200 дуката рго 15с1аи5ппа, а Остоја дијак ...»

[6] Glasnik Zemaljskog muzeja u Bosni i Hercegovini. Zemaljska štamparija. 1918.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]